Esencijalne masne kiseline omega 6 i omega 3

Esencijalne masne kiseline

Esencijalne masne kiseline

Esencijalne masne kiseline – Linolna (omega-6) i linoleinska (omega-3) masna kiselina su esencijalne masne kiseline.

Iako su neophodne za metaboličke procese, ljudski organizam ne može da ih sintetiše.

Klasifikacija omega-6 znači da ove masne kiseline, koje su polinezasićene, imaju poslednju dvostruku vezu na šestom ugljenikovom atomu.

Klasifikacija omega-3 označava one masne kiseline koje imaju poslednju dvostruku vezu na trećem ugljenikovom atomu.

Linolna kiselina je esencijalni dio ćelijske lipidne membrane i potrebna je za normalno zdravlje kože.

  • Linoleinska kiselina je neophodna za funkciju i razvoj nervnog sistema.

AMDR za omega-6 masne kiseline iznosi 5 do 10 grama na dan, a za omega-3 masne kiseline 0,6 do 1,2 grama na dan.

Obe masne kiseline se lako dobijaju iz biljnog ulja i iz ulja riba hladnih dubokih mora. (kukuruzovog, suncokretovog, kanolinog itd.)

Ulja iz riblje jetre koja su bogata omega-3 kiselinama u poslednje vrijeme su zaokupila dosta pažnje.

Pokazalo se da ta ulja smanjuju sposobnost koagulacije crvenih krvnih ćelija, čime se smanjuje šansa da se formira neželjeni krvni ugrušak (tromb).

To smanjuje rizik od srčanog udara, koji najčešće biva izazvan formiranjem ugruška u jednoj od glavnih srčanih arterija.

Ulja od riba hladnih dubokih mora glavni su izvor dve omega-3 masne kiseline – eikosapentaenoične kiseline (EPA) i dokosaheksaenoične kiseline (DHA).

Korišćenje riba hladnih dubokih mora u ishrani samo jednom nedeljno dovoljno je da znatno smanji rizik od srčanog udara i moždanog udara.(losos, albakor tuna, atlantska haringa).

Uprkos ovim otkrićima, pretjeran unos ovih ribljih ulja može izazvati određene poremećaje, uključujući povećanje oksidativnih ćelijskih oštećenja.

  • Najbolja praksa je da se unos ribe uvede kao redovan dio nedeljnog plana ishrane.

Tako da dopunski unos omega-3 masnih kiselina postane nepotreban.

Esencijalne masne kiseline potrebe za mastima
  • Sa stanovišta vježbanja, nema razloga da vjerujemo da povećanje unosa masti rezultira poboljšanjem sportskih rezultata.

Osim ako je povećan unos masti jedino razumno sredstvo da sportista dobije dovoljno energije.

Sportisti kome je potrebno više od 4.000 kcal svakoga dana da bi zadovoljio kombinovane potrebe rasta, vežbanja i regeneracije tkiva, može da bude potrebno umjereno povećanje unosa masti u ishrani. (poželjno biljnog ili ribljeg porijekla).

Pošto je mast koncentrovaniji oblik energije i od ugljenih hidrata i od proteina, više energije može se unjeti u manjim količinama hrane ukoliko namirnice sadrže više masti.

Ako bi sportista pokušao da potpuno obustavi unos masti, morao bi da konzumira toliko hrane da bi postalo nemoguće organizovati dovoljno obroka ili odvojiti dovoljno vremena za obroke da bi se konzumirala potrebna energija, što bi uzrokovalo neadekvatan unos energije.

Fizička aktivnost i detoksikacija Aloe Verom! (Pročitajte više)

Detoksikujte svoj organizam i u međuvremenu izgubite na prirodan način 3 i više kilograma za samo DEVET dana, bez napornih dijeta i GLADOVANJA. (Pročitajte više)