Celuloza regulator varenja u organizmu

Celuloza

Celuloza

Celuloza je takođe složeni ugljen hidrat, koja spada u nerastvorljiva biljna vlakna u vodi.

Samo namirnice biljnog porijekla sadrže vlakna.

Celuloza se u čovečijem organizmu ne razlaže (ne vari), pa zato ne može da služi kao izvor energije.

  • Celuloza ima ulogu regulatora varenja u organizmu

Ona u crijevima upija vodu, bubri i tako povećava zapreminu, što nadražuje zid crijeva, pa tako ubrzava njihov rad i pražnjenje.

  • Najveću aktivnost u tom smislu ima celuloza iz voća i povrća

Postoje i rastvorljiva vlakna u vodi, koja daju dragocjen doprinos ishrani i imaju značaj za kontrolu nivoa šećera i holesterola u krvi.

Namirnice sa visokim sadržajem rastvorljivih vlakana u vodi su:

  • Jabuka
  • Grašak
  • Brokoli
  • Mandarina
  • Paradajz
  • Šargarepa
  • Šljiva
  • Tikvice

U dnevnom obroku treba da je zastupljeno 20-30 grama biljnih vlakana.

U tom slučaju će ishrana biti pravilna i znatno će se smanjiti opasnost od nastanka niza bolesti, kao to su: zatvor, gojaznost, oboljenje srca i krvnih sudova, oboljenja debelog crijeva i dr.

  • Prekomjerno unošenje celuloze nije dobro, pošto izaziva nadutost usljed pojave gasova u crijevima, kao i slabije iskorištavanje hranljivih sastojaka

Celulozi se danas pridaje veliki značaj.

Prema tvrdnji nekih stručnjaka, postoji uzročna veza između uredne stolice i dužine života.

Celuloza

Najbolji izvori celuloze – sirovih vlakana su integralne žitarice, naročito:

  • Pšenične mekinje
  • Mahunarke (pasulj, grašak, boranija, soja, bob, sočivo)
  • Maline
  • Kupine
  • Ostalo svježe voće i povrće

U ishrani dijabetičara i gojaznih osoba uveden je pojam glikemijski indeks, koji određuje brzinu kojom se povećava nivo šećera u krvi poslje unosa ugljenih hidrata u organizmu.

Glikemijski indeks se kreće od 14 – 100 GL za namirnice u grupi ugljenih hidrata:

  • Trešnja 22GL
  • Mlijeko 27GL
  • Jabuke 38GL
  • Jagode 40GL
  • Cvekla 64GL
  • Lubenica 72GL
  • Glikoza 100GL

Ugljeni hidrati obezbeduju 50-60% dnevnih energetskih potreba organizma.

  • Razgradnjom jednog grama ugljenih hidrata u organizmu, oslobađa se četiri kalorije, isto kao i kod proteina

Dok proteini služe za izgradnju našeg tijela, ugljeni hidrati zajedno sa mastima su glavni izvor energije za sve funkcije organizma.

  • Ugljeni hidrati se lako vare i pretvaraju u krvni šećer (glikozu), koja hrani mozak, nervni sistem i mišiće

Nedovoljno unošenje ugljenih hidrata i masti, dovodi do smanjenja tjelesne težine i pojavu bolesti mršavosti – pothranjenosti.

Ako se uzimaju pretjerane količine ugljenih hidrata, oni se u organizmu pretvaraju u masti i dolazi do povećanja tjelesne težine.

Znači došlo je do nedovoljne razmjene materija u organizmu.

Celuloza

Da bi se razmjena materija u organizmu podigla na viši nivo i zaustavilo pretvaranje ugljenih hidrata u masti, potrebno je regulisati metabolizam i prestati sa unošenjem više kalorija nego što je potrebno organizmu i potrebna je svakodnevna fizička aktivnost.

Naiviše ugljenih hidrata u 100 grama namirnica ima:

  • Šecer – rafinisani 99,6gr
  • Šećer – kristal 99,5gr
  • Tvrde voćne bombone 98gr
  • Bombone pune – tvrde 97,2gr
  • Nerafinisani šećer 97,2gr
  • Čokoladni puding 91,5gr
  • Med – vještački 82,2gr
  • Crveni čaj u prahu 80,4gr
  • Kukuruzne pahuljice 80gr

Kao i kod proteina i ovdje su različita mišljenja kod naučnika u vezi dnevnih potreba ugljenih hidrata.

Na osnovu tih mišljenja, dolazi se do prosječne vrjednosti za odrasle osobe od 300-400 grama ugljenih hidrata dnevno.

Međutim, ako je neko sklon debljanju, treba smanjiti količinu unošenja ugljenih hidrata i masti.

Snaga programa čišćenja organizma Clean 9! (Pročitajte više)

Detoksikujte svoj organizam i u međuvremenu izgubite na prirodan način 3 i više kilograma za samo DEVET dana, bez napornih dijeta i GLADOVANJA(Pročitajte više)